ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ГРАДА НОВОГ САДА

ПОНИЗНА МОЛБА  ПРАВОСЛАВНИХ СТАНОВНИКА ПЕТРОВАРАДИНСКОГ ШАНЦА

Прво:  у привилегијама, или које се зову милостива краљевска Повеља, да се, како римо-католицима, тако и православним становницима одобре привилегије, слободе и повластице, разуме се, за обе вероисповести једнако и без разлика.

Друго: као римо-католичкој, тако и српској православној цркви да се одобри патронатско право

Треће: Да православне цркве у Петроварадинском Шанцу које сада постоје, или ако се више њих временом изгради, са њиховим свештенством које тамо борави, и школе или гимназије, да слободно и без било каквих узнемиравања, отежавања или насиља, у трајној безбедности остану.

Четврто: да се православни становници Петроварадинског Шанца не приморавају на светковање римо-католичких празника према грегоријанском календару, нити на светковине које се одржавају у римо-католичкој цркви, или, пак, на процесије да се не приморавају да присуствују, али ни да се забрани становницима православне вероисповести да одржавају сопствене литије у време њихових празника према старом календару, јавно у свим улицама, као и да наставе спровођење сахрана по старом обичају.

Пето: да се главни судија града наизменично бира из обе вероисповести у време рестаурације. Исто тако, да се половина чланова Магистрата бира од римо-католика, а друга половина од православних и да тако стално буде.

Шесто: да главни судија, када се изабере од припадника православне вероисповести, положи заклетву у Саборној православној цркви према уобичајеној свечаности.

Седмо: да се службеници Магистарата и остале потребне слуге изаберу од добрих припадника обе вероисповести, без верских разлика.

Осмо: да се сва преостала заоставштина православних становника умрлих без наследника у колико је завештана православној цркви у Повељи поменутом народу одреди и приложи.

Девето: да се странци, часни и поштени припадници православне вероисповести, ако намеравају да се настане у слободном и краљевском граду Петроварадинском Шанцу, у грађанство приме и прихвате.

Десето: да православни становници слободно купују земљу од римо-католика.

Једанаесто: да се православним трговцима и механичарима (занатлијама) прибави повластица, подешена према православним обичајима, за оснивање посебних цехова и удружења.

Дванаесто: да се споразум или потврда коју су предали, потписали и потврдили римо-католици о доброј слози у трајном узајамном служењу, ради обезбеђења и будућег јемства у узвишеној Угарској краљевској канцеларији потврди и у протокол уведе, као и да се о томе достави сведочанство.

ПРЕСВЕТО ЦАРСКО-КРАЉЕВСКО ВЕЛИЧАНСТВО, ГОСПОДАРИЦЕ НАЈМИЛОСТИВИЈА!

Како је, пре скоро годину дана, Шанац или варошица Петроварадински Шанац (заједно са припадајућом територијом- пустаре Ривица, Камендин, Мртваљош и Сајлово и салаш Дукател), који се налази у Бачкој жупанији, краљевском влашћу и посебном милошћу одређен да постане слободан и краљевски град, уплатом 80.000 форинти у краљевску касу, на име откупа свих повластица, а одмах након тога да добије Повељу Величанства вашег пресветог (прво 60.000 форинти, а после још 20.000 форинти, у готовом, након поравнања споразума). Са истом надом као и пре, као и са најдубљим поверењем Величанству вашем пресветом, узвишеној царици, слањем ове преставке износимо и тражимо следеће:

Да је господин камерални управитељ Биришић, без обзира на то, што је камерална крчма припала нашем комунитету, јер је обухваћена наведеном откупном сумом, исту крчму насилно присвојио и даље је користи; да многа племићка имања, која припадају поседу ове варошице буду под надлежношћу суда магистратског, а према законским члановима LXXVIII из 1715. и XXXVIII из 1741. године; да се наши становници који имају винограде у Срему ослободе плаћања скеларине на кола и коње, што им наплаћује камерални управитељ при преласку Дунава.

Даље, да се дозволи употреба пашњака око утврђења Петроварадин у Срему, који су богати и нема потребе да се стока тера на испашу у Бачку жупанију.

Да се, по договору са државним фиском(управитељем државних финансија), у простору између града и Дунава, изгради мостобран, али без рушења претходно назиданих кућа и да се власништво те локације пренесе на комунитет (град). Сада би, пак, изградња мостобрана, са рушењем многих кућа, омогућила проширење војске према средини града.

Осим тога, камерални капетан је, на нашу штету, забранио употребу крчме, и како у граду, тако и код каменичке скеле, користи нашу земљу.

Такође, он, као и камерални управитељ, наплаћује прекомерну таксу на чамце који пристају на нашу обалу Дунава. Преоптерећени смо и са превисоким порезом, који је био још раније одређен.

Зато је неодложно комунитет (варошицу) одвојити од Петроварадинске тврђаве и милошћу и добротом величанства вашег пресветог Бач-Вар или Дуна-Вар назвати и са одличјима Вашим најмилостивијим писмо даровати, подобно другим слободним и краљевским градовима, на основу могућности и поседа, пропорционално одређени број капија отворити.

Затим, ако у парничним поступцима становници не буду задовољни магистратским одлукама да се уведе могућност апелације, ради ревизије поступака одређеном судском управом, правосуђем за спровођење испитивања.

Како следује, Најмилостивија Господарице, Величанство ваше пресвето, не сумњамо у то да је свима добро познато, како су, пре него што су ове доње делове краљевине Угарске победничке царско-краљевске војске ослободиле од турске власти, неки наши претци православни, као и католици, који су долазили у ове крајеве, збацили турски јарам. Склапајући бракове, међусобно су се везивали и заједно се борили у ратовима. Животом и крвљу за одбрану наследних царских земаља Величанства вашег пресветог и права Свете краљевске круне, за домовину и огњиште, храбро и јуначки непријатељу се супроставили. Материнску милост Величанства вашег пресветог молимо да од земаљске власти ослободи и посед свој краљевски насеље уздигне. Као што смо до сада у узајамном пријатељству и слози били своје обичаје негујући, под заштитничким окриљем царским Вашег величанства живећемо, уз обавезу покоравања царској вољи, обичајима и законима државе. Између нас и наших наследника чуваће се трајно пријатељство, јединство и мир. Договорили смо се на начин који смо приложили и понизно молимо да у милостиво разматрање узмете у обзир наше домове, досадашње учествовање у ратовима, много проливене крви на ратном пољу, као и равноправно откупну суму за православне и за оне који не припадају овој вероисповести, као и да се та одлука јасно у Повељи искаже;

Тражимо да се два дана недељно (уторак и субота) одреде за одржавање пијаце, затим четири редовна годишња вашара по старом календару са сточном пијацом, без икаквих предрасуда и да, о подизању поменутог насеља на ниво слободног и краљевског града, нама и нашим потомцима, најмилостивије изволите издати Диплому (повељу) своју краљевску, за вечити спомен на ваше царско име.

Величанства вашег пресветог

Понизни вечно верни поданици:

Игнац Хајл, Тома Андерле, Давид Рацковић,

Стојић Богдановић, Мардарије Вујић, Георгије Чамандељи,

делегати Петроварадинског Шанца

Повеља града Новог Сада

Послато 27. децембра 1747. године

Упућено:

Пресветом царско-краљевском Величанству,

Господарици најмилостивијој

Понизна молба

Делегата Петроварадинског Шанца