Записи Зигфрида Капера

Опис Новог Сада након уништења из пера Зигфрида Капера: Од Велике Пијаце, где је једино стара, трошна варошка кућа остала поштеђена, скренусмо у бочну улицу, т.ј. ако можемо тако да назовемо две упоредне гомиле рушевина. Као неко чудо чини ти се, да се ту сачувала и да се усред рушевина уздиже једна читава двокатна кућа с кровом. Мали собар ми рече да је то она мени одређена гостионица код „Беле лађе” за овај мах најбоља, jep je то једини хотел у Новом Саду, који пре заиста није био одређен да прима госте. Само пуки случај, који је ту кућу спасао, подиже „Белу лађу” из сиротињске зачмалости и раније одстрањене крчме, где су обично сиромашни сеоски кочијаши тражили постељу на слами за себе и за своје коње. (…) Отпустих мог путовођу, па пођем се прошетам по опустошеној вароши. Да шетња! Жалосна је та шетња после рата и међу рушевинама. Пошао сам опет на Велику Пијацу. Усред ње је нека старинска, лишћем обавијена икона, а неколико корака даље је полусрушена двокатница. Гомила старог гвожђа, обручева, мотака, прозорских решетака, звона нашло се ту пред кућом, а неколицина чувара седели су беспослени на огорелим гредама. То је стара варошка кућа. Због трошног стања била је већ годинама пуста, али се је опет ту уселио магистрат, јер оближњи дом, у коме су биле смештене канцеларије, био је изгорео, а ваљало је сад чекати да се сагради нова лепа пројектована варошка кућа. Прошао сам кроз капију. С лева и с десна, провиривало су кроз гвоздене решетке од прозора одрпане и запуштене варошке тамнице, мимо које сам пролазио. (…) Од варошке куће упутим се кроз главну улицу према Дунаву. Та улица, која је пре била препуна људи, па и тржиште Бачке и Баната, сад је празна и пуста. У приземиим просторијама били су се за невољу сместили неки трговци и занатлије. Једва да је и покушавано, да се уклоне трагови пожара или да се која кућа бар толико оправи, да се у њој може становати. Па и ако су се у овом крају већ показивали знаци оживљаваша, то је у оним удаљенијим деловима вароши владала још самртна тишина. Рушевине од две тисуће кућа тамо су се разасуле, па чине неко пространо гробље. У двориштима је изникла папрат и коприва, по улицама је порасла трава, уз зидове је прионула маховина, а око врата и прозора вије се бршљан. Нека се места беху сасвим претворила у ливаде, из којих се овде онде диже по која зелена хумка. Свуда су ту била, пре пожара, дворишта повећих грађевина, магазе напуњене робом, кошеви или варошке „пијаце” некада окружене кућама имућних грађана. Магазе, куће и кошеви су сад нестали, а њихови власници кренуше у бели свет или погибоше у рату.